У давна времена, кад je Свети Сава ходио no земљи, непрестано je поучавао људе. Једног дана упита Св. Саву млади искушеник:
- Оче, ти си увек смирен, добро расположен и никада се не љутиш. Откриј ми тајну и помози ми да и ja постанем такав.
Свети Сава рече искушенику да донесе неколико главица црног лука и један џак.
- Када се на некога наљутиш, некога увредиш, или се ти осетиш повређен због нечијих речи, узми једну главицу лука и стави je у џак.
- И то je све? – упита ученик изненађено.
- Не, – одговори Св. Сава, – потребно je да тај џак увек са собом носиш. Сваки пут кад се увредиш због нечијих речи или поступака, стави у џак главицу лука.
Искушеник je послушао. После неког времена џак je постао тежак, јер je био пун главица лука и било га je тешко свуда носити.
Уз то, главице лука које су прве стављене у џак су почеле да се кваре и шире веома непријатан мирис. Искушеник je дошао код Св. Саве и рекао:
- Оче, немогуће je ово носити са собом. Прво, џак je сувише тежак, a друго, лук се покварио и заудара да не може да се поднесе. Поучи ме другачије.
Мудри светитељ je одговорио:
- Добро запамти да се исто дешава и у твојој души. Сваки пут када се на некога наљутиш или се увредиш, твом „душевном џаку“ се додаје један „лук“, иако ти то одмах не примећујеш. Затим џак постаје све већи и тежи. Поступци се претварају у навике, навике у карактер који рађа пороке и особине које заударају попут поквареног лука. Показао сам ти, на другачији начин, шта се у души збива када не прашта и вређа се на сваку реч.
Сваки пут када се увредиш због нечијих речи или поступака, или ти некога увредиш, добро размисли да ли ти je тај „лук“ потребан. Јер овај џак можеш да одбациш, али прави „душевни џак“ не можеш.
Преузето из: “Светосавског звонца“ бр. 1/2015.
Тропар Св. Великомученици Марини
